Naš metod
Mnogi su čuli za Principe života od nekoga ko je proučavao ovu filozofiju i ko je tokom proučavanja doživeo poboljšanje u raznim oblastima sopstvenog života (zdravstveni i psihološki problemi, finansije, situacija s poslom, i drugo). U vezi s tim, ljudi često pitaju šta je osnov korišćenog metoda i koje je probleme moguće rešiti tim metodom. Međutim, naš metod je veoma specifičan zato što uopšte nema metoda i garantovanih rešenja.
Principi života su škola «praktične samoiskustvene filozofije». Mi tim putem pokušavamo da se vratimo modelu antičkih filozofskih škola. Antički filozofi su u tim školama pokušavali ne samo da teorijski dođu do ideje o poretku u svetu i značenju života, već su istovremeno pokušavali da žive u skladu sa svojim verovanjima i da kroz sopstveni život u praksi provere tačnost svoje ideje. Oni su na osnovu sopstvenog praktičnog iskustva dalje gradili teoriju koju su kasnije proveravali u svom životu. U srednjem veku, crkva je imala monopol nad celokupnom praktičnom filozofijom. Ona je nametala crkvene dogme i njihovu kritiku kažnjavala kao jeres. Filozofske škole antičkog tipa potpuno su iščezle.
Ako o filozofiji govorimo sada, ljudi obično zamišljaju ili proučavanje antičkih autora ili neke teorijske kontemplacije koje nemaju stvarnog značenja za život u praksi. Stoga, kada govorimo o poboljšanju praktičnog života, ljudi ne mogu zamisliti da je život moguće poboljšati bez nekog metoda i onda pokušavaju da nađu metod. Međutim, jedina stvar koja se u Principima života može porediti sa metodom je filozofski razgovor koji mi nazivamo raspravom a čija su pravila objašnjena u glavi o osnovnoj obuci.
Pravila rasprave su vrlo jednostavna i na prvi pogled mogu izgledati apsolutno trivijalno. Ipak, ako ih stalno primenjujemo i postepeno ih uvežbavamo, ona nam omogućavaju da zajedno sa sadržajem radionica razvijemo visok nivo sposobnosti samorazmišljanja. Tokom radionica, polaznici se navikavaju da prate svoja razmišljanja, osećanja, pokrete, i čak takve detalje kao što je promena u intonaciji sopstvenog glasa. Istovremeno, oni uče da razmišljaju i analiziraju te manifestacije, pa su sve više u stanju da kontrolišu ne samo šta se dešava u njihovoj svesti, već i ono što se tim signalima infiltrira iz njihove podsvesti u svesno kontrolisane aktivnosti.Oni postepeno počinju da sve bolje razumeju sami sebe, orijentišu se u sopstvenim emocijama i znaju kako da se odnose prema njima, razvrstavaju razne protivrečne ideje, svesni su svojih motivacija, otkrivaju svoj jedinstveni potencijal, postaju uravnoteženiji, mogu da se bolje orijentišu u sebi i svom životu, a donošenje odluka im postaje lakše i funkcionalnije. Sve to vodi jačanju njihovog samopouzdanja, verovanju da im život ima značaja i izvesnosti da oni sami odlučuju o smeru svog životnog puta.
Otuda uspeh «našeg metoda» leži u činjenici da mi ljudima ne nudimo nikakav metod koji bi rešio njihove probleme, mi im ne rešavamo probleme, već im nudimo uslove koji im mogu pomoći da nađu način da se sami nose sa svojim problemima, kakvi god da su. Pošto ne nudimo nikakav metod, ne možemo ni garantovati njegovu uspešnost. Ako se stoga neko nada da mu mi možemo ponuditi nešto što bi moglo garantovano rešiti njegov problem, moramo ga razočarati, jer ne nudimo garantovano rešenje bilo kog problema.